Toplotni stres kod svinja

Visoke temperature mogu smanjiti priraste i narušiti plodnost. Saznajte kako da i tokom ljetnih vrućina ostvarite vrhunske proizvodne rezultate u svinjogojstvu.

Kako da postignem visoke proizvodne rezultate uprkos vrućini?

Za razliku od ljudi, svinje se ne mogu znojiti. Iz tog razloga je važno da postoji mogućnost njihovog rashlađivanja, kao i preduzimanje drugih mera zaštite svinja u slučaju visoke temperature. Toplotni stres kod svinja dovodi do slabijih proizvodnih rezultata, a u najgorem slučaju i do velikih gubitaka. Međutim, uz nekoliko saveta i preporuka, Vaše svinje, čak i leti, mogu očuvati „hladnu glavu“.

Šta je toplotni stres kod priplodnih krmača?

U danima u kojima je temperatura od oko 21°C, priplodne krmače imaju slabiji apetit. Pri višoj temperaturi od 25°C konzumacija hrane se značajno smanjuje. U slučaju nedostatka energije zbog neadekvatnog unosa hrane, obično dolazi do slabijeg rasta prasadi ili krmače gube velike količine telesne masti.

Pravilna ishrana krmača u periodu laktacije je od presudne važnosti. Kada je spoljna temperatura visoka, važno je preduzeti mere da se osigura konzumacija hrane, a time i obezbeđenost krmača i prasadi energijom. To je zauzvrat neophodno za optimizaciju proizvodnih rezultata i očuvanje zdravlja krmača.

Jednostavan proračun energetskih potreba krmače

• Krmača dnevno proizvede oko 720 ml mleka po prasetu.
• To znači oko 9 kg mleka u leglu od 13 prasadi.
• Krmači treba 7,15 MJ ME da bi proizvela jedan kilogram mleka.
• Da bi pokrila svoje potrebe za održavanjem, krmači treba dodatnih 25 MJ ME dnevno.

Sveukupno posmatrajući, dnevna obezbeđenost energijom preko 90 MJ ME je neophodna kako bi krmača mogla da nahrani 13 prasadi bez gubljenja prekomerne telesne mase.

Sa energetskim sadržajem od 13 MJ ME u hrani tokom laktacije, dnevno je potrebno oko 7 kg hrane po krmači.

Od temperature od 21°C, krmače smanjuju unos hrane za približno 100 g po stepenu Celzijusa. Na temperaturi od 30°C, dnevni unos hrane smanjen je već za oko 1 kg. To označava smanjenje potrošnje energije za oko 13 MJ ME.

Krmača ovaj deficit pokušava da nadoknadi prekomernim gubitkom telesne masti, ali sa ozbiljnim posledicama: lošom telesnom kondicijom i smanjenjem telesne težine, niskom mlečnošću, povećanim rizikom od MMA sindroma i, kao dugoročna posledica, problemima sa plodnošću u sledećem ciklusu prašenja. Na ovaj način nastaje tipičan „letnji pad“, gde opada plodnost i sa čijim posledicama se poljoprivrednici često suočavaju četiri do pet meseci kasnije.

Šta je toplotni stres kod tovnih svinja?

Tovljenici preko 50 kg telesne mase značajno su pod stresom pri temperaturama iznad 28°C. Ovaj toplotni stres dovodi do gubitka energije, vode i minerala. Svinje teško mogu da regulišu svoju telesnu temperaturu, pa prilagođavaju ponašanje kako bi se rashladile.

Svinje se rado povlače u vlažnije delove objekta, a izbegavanje fizičkog kontakta predstavlja još jedan prirodan mehanizam rashlađivanja.

Rizik od kanibalizma raste usled velikog toplotnog stresa. Grupe životinja koje su ranije bile mirne mogu postati agresivne za vrlo kratko vreme. Pojačano griženje repova stoga treba da bude signal upozorenja da je temperatura u objektu previsoka.

Pri visokim temperaturama tovne svinje takođe imaju slabiji apetit, što dovodi do smanjenog unosa hrane. To može značajno produžiti period tova i izazvati ekonomske gubitke.

Uticaj smanjenog unosa hrane na rezultate tova

• Tovljenik pojede oko 2.380 g hrane dnevno, uz dnevni prirast od približno 850 g i konverziju hrane od 2,8 : 1.
• Ako se zbog toplotnog stresa konzumacija hrane smanji za samo 5%, tovljenik će pojesti oko 2.261 g hrane dnevno.
• Pri istoj konverziji hrane od 2,8 : 1, dnevni prirast će pasti na oko 807 g, odnosno približno 40 g manje dnevno.

3 preporučene aktivnosti za postizanje visokih proizvodnih rezultata u svinjarstvu, čak i po vrućini

1. Ishrana priplodnih krmača i tovljenika

Proverite da li je hrana ukusna, čista i lako svarljiva. Ovo se može postići povećanjem energetskog sadržaja i poboljšanjem ukusa korišćenjem energetskih koncentrata.

• Obezbedite izbalansiranu snabdevenost magnezijumom radi smanjenja agresivnosti i kanibalizma.
• Prilagođavanjem sadržaja proteina u obroku usporava se metabolizam i smanjuje stres organizma.
• Kod krmača, metabolizam se može dodatno podržati prihranom bogatom vitaminima i aktivnim sastojcima, čime se pozitivno utiče i na naredno gonjenje.
• Krmače hranite manjim obrocima tri do četiri puta dnevno. Ako je moguće, hranjenje obavljajte u jutarnjim i večernjim satima kako bi se povećao unos hrane.

2. Obezbeđenost priplodnih krmača i tovljenika vodom

• Kod grupnog smeštaja najviše četiri krmače treba da dele jednu pojilicu.
• Kod prasadi i tovljenika preporučeni odnos je najviše 7 životinja na jednu pojilicu.
• Redovno proveravajte i optimizujte protok vode. Pritisak vode treba da bude najviše 2,5 bara.

• Za optimalno napajanje svinja dokazana je tehnologija Aqualevel koja omogućava maksimalan unos vode i tokom vrućina.
• Na taj način se smanjuje rizik od zatvora i MMA sindroma, a poboljšava mlečnost.
• Ako prasilište nije opremljeno Aqualevel sistemom, ponudite dodatnu vodu pomoću creva.
• U odgoju prasadi i tovu, pojilice sa čašicom predstavljaju higijensko rešenje čak i pri visokim temperaturama.

3. Držanje i menadžment priplodnih krmača i tovljenika

• Prilikom gradnje ili rekonstrukcije objekata za svinje planirajte snažan sistem ventilacije i kvalitetnu izolaciju.
• Obezbedite dovoljno prostora za životinje jer prevelika gustina naseljenosti povećava toplotni stres.
• Rutinske poslove poput premeštanja ili vakcinacije obavljajte u hladnijim delovima dana.
• U najtoplijem delu dana izbegavajte nepotrebno uznemiravanje životinja.
• Odgovarajuća ventilacija i dodatni ventilatori mogu efikasno pomoći rashlađivanju, ali treba izbegavati promaju.
• Sistemi za prskanje pokazali su se kao efikasna metoda za smanjenje toplotnog stresa.
• Po potrebi prskajte ili zalivajte krov objekta spolja, naročito ako je direktno izložen suncu.
• Dugoročno gledano, geotermalni izmenjivači toplote predstavljaju ekonomično rešenje za hlađenje leti i grejanje zimi, uz smanjenje temperaturnih oscilacija u objektu.